Ne tako retko možemo čuti da je objekat fotografisanja zanimljiv, ali da bi bilo bolje da je kompozicija bolja. To je slično izjavi da imamo lepu muzičku temu, ali pesma nije sastavljena na najsrecniji način. I pored dobre glavne teme ona može da bude preduga, monotona, dosadna, prekratka, da ne pobuđuje nikakve emocije itd. Kada je reč o fotografiji takođe imamo glavnu temu i prateće motive koji upotpunjuju scenu bliže određujući glavni motiv. Ponekad ovo nije toliko očigledno jer je reč o skrivenim motivima koje treba osetiti ili je glavna tema negde iza i treba ući u fotografiju da bi je na pravi način doživeli. Kakve to veze ima sada sa kompozicijom fotografije? Pa, najjednostavnje rečeno, kompozicija je ta koja spaja sve delove jedne fotografije u smislenu celinu.

Ovo objasnjenje deluje pomalo apstraktno, ali se često kompozicija svodi na osnovnu geometriju što je priznaćete više nego praktično i stvarno. Ceo svet je sastavljen od raznih geometrijskih oblika, krugova, kvadrata, trouglova (govorimo u dve dimenzije zbog prirode fotografije), pa njih kao takve treba iskoristiti i uklopiti. U narednim redovima ćemo se malo osvrnuti na neka od pravila i na jedan praktičan način bez mnogo teoretisanja, sagledati ovu problematiku.

Postoje razna pravila za komponovanje fotografije, a prvo i osnovno je da pokušamo da budemo što jednostavniji. Šta zapravo znači ta jednostavnost? Naime, osnovno je da se odlučimo šta je glavni objekat fotografisanja i da razmotrimo scenu u odnosu na njega. Znači, odlučimo se šta fotografišemo i odredimo objekte (ili delove objekata) koji će dati puno značenje našoj celini. Puno značenje ne mora biti bukvalno shvaćeno, ono znači da će naša celina imati neki vid poruke koju posmatrač može da primeti. U ovom kontekstu imamo pojam fokusne tačke koja predstavlja mesto na fotografiji gde će se oči posmatrača zaustaviti. Ona naravno ne mora da postoji, ali situacija je povoljnija ako pogled posmatrača ne luta po fotografiji kao da traži nešto izgubljeno. Fokusna tačka ne mora da bude ceo objekat fotografisanja, to je jednostavno tačka gde će se pogled zaustaviti i na taj način će se fotografija sagledati na željeni način. Odsustvo iste ne znači lošu fotografiju, ali ako ne postoji to takođe treba uraditi svesno.

Usamljen (Alone)

 

Vrlo važna stvar je da analiziramo scenu koju fotografišemo. Razmislimo gde ćemo postaviti objekat fotografisanja u odnosu na ostatak scene. Postoje pravila o poziciji glavnog objekta, o čemu će biti reči nešto kasnije, ali osnovno pravilo je da budemo jednostavni u tome i da ne komplikujemo fotografiju nepotrebnim detaljima.

Darko Ivančević