|
Horizontalno ili vertikalno
Prvo pitanje kada uzmemo fotoaparat je
da li je bolje fotografisati sa
fotoaparatom u horizontalnom ili
vertikalnom položaju? Odgovor na ovo
pitanje često nije jednostavan niti je
jednoznačan, ali ipak postoje neka
pravila koja mogu pomoći u odabiru, ali
nisu nikako obavezna. Veća dubina
prizora se postiže ako fotoaparat držimo
u vertikalnom položaju. Na primer,
ukoliko fotografišemo pejzaž i želimo da
uhvatimo i obližnju travu, ali i
pozadinu sa delom neba, da bismo
naglasili dubinu našeg prizora pogodan
je vertikalni pristup. Horizontalni
pristup je podesan ako želimo da damo
akcenat na širini, a ne toliko na dubini
samog prizora. Naravno, ova dva pristupa
nisu isključiva i ponekad želimo da
postignemo obe stvari i tada ćemo izbor
vršiti u odnosu na to kako mi bolje
vidimo taj prizor i šta želimo da
postignemo. Dalje, ako fotografišemo
konkretne objekte logičan pristup bi bio
da u odnosu na dimenzije objekta biramo
odgovarajući položaj fotoaparata. Tj.
ako je objekat visok da biramo
vertikalni pristup, a ako je objekat
širok da biramo horizontalni pristup.
Ipak, iako ovo zvuči kao razumno
rešenje, to često nije slučaj. Mnogo
drugih faktora takođe utiče na naš
krajnji odabir i moramo osmotriti i
okolne objekte i mudro doneti odluku.
Jedno je sigurno, nikada ne treba samo
izvaditi fotoaparat i pritisnuti okidač
bez prethodne (makar kratke) analize na
koji način ćemo pristupiti
fotografisanju.
Ugao posmatranja
Čovek posmatra okolni svet iz gotovo
uvek iste perspektive, iz stojećeg
stava. Ako malo razmislimo i setimo se
kakav je pogled kada čučnemo ili kada
legnemo videćemo
da takva perspektiva može da bude
zanimljiva. To je iz razloga što je to
drugačije od svakodnevnog. Mi
sagledavamo svet u odnosu na našu
veličinu i visinu. Ako posmatramo
okolinu sa tačke blizu tlu sve će
izgledati preuveličano i daćemo naglasak
upravo na tome. Kada fotografišemo neku
visoku zgradu odozdo na gore dobićemo
taj preuveličani osećaj veličine, a
ukoliko fotoparat spustimo blizu zemlje
i fotografišemo najobičniju kuću
dobićemo sličan efekat i objekat
fotografisanja će biti preuveličan samo
zbog promene visine posmatranja. Sa
druge strane, možemo fotoaparat
izdignuti iznad glave ili se popeti na
neki objekat pa sa još veće visine
posmatrati svet. Tada će sve nekako
izgledati sitno i umanjeno. Ukoliko
idemo dalje i imamo priliku da letimo
avionom ili helikopterom imaćemo priliku
da vidimo neverovatne oblike koji nam u
svakodnevnom posmatranju sveta ne znače
mnogo.
Teško je pretpostaviti kako bi neki
prizor izgledao ako bismo promenili ugao
posmatranja, jer čovek nije naučen da
posmatra svet iz ekstremno niske i
visoke perspektive. Jedini način je da
vežbamo i da probamo kako bi to
izgledalo ako bi gledali na malo
drugačiji način. U ovom svetu digitalne
fotografije pokušaj ne košta ništa, pa
jedini logičan izbor pokušavati i iznova
pokušavati jer je to jedini siguran
način da ćemo postići ono šta želimo.
|
|
|
Ludaje
u polju (Pumpkins In The Field) |
Dubinska oštrina
Kao što smo pomenuli ranije, postoji
način izdvajanja objekta fotografisanja
zamućivanjem (stavljanjem van fokusa
objektiva) prednjeg i/ili zadnjeg plana.
Zadnji plan je češći slučaj i korsisti
se kod portreta i u makro fotografiji.
Prednji plan nije lak za prihvatanje od
strane posmatrača i mora se voditi
računa kako i koliko se koristi. Ljudsko
oko radi na sličnom principu i ako
razmislimo o tome i probamo, vidimo da
vrlo lako možemo izdvojiti objekat koji
je ispred ili iza nekog drugog dok će
onaj koji je sporedan biti malo zamućen,
van fokusa. Ako uzmemo ovo u obzir onda
je nekako prirodno u nekim situacijama
koristiti mogućnost fotoaparata da učini
sličnu stvar. Problem je što mnogo
faktora utiče na dubinsku oštrinu (otvor
blende, žižna dužina i veličina senzora)
pa smo ponekad ograničeni u kontroli
iste. Naime, kompaktni fotoapararati
imaju mnogo manje senzore od DSLR
fotoaparata i time nemaju velike
mogućnosti pri kontroli dubinske
oštrine. Ograničeni su na to da će
fotografija u većini slučajeva dati
veliki deo kadra koji je izoštren. Kako
svaka mana ima i svojih dobrih strana,
tako kompaktni fotoaparati mogu dati
veću dubinsku oštrinu pri makro
fotografiji što je ponekad teško postići
sa DSLR fotoaparatima jer je neophodno
mnogo zatvoriti blendu, a time drastično
smanjujemo količinu svetlosti koja ulazi
u objektiv i samim tim gotovo uvek imamo
neophodnost korišćenja dodatnog svetla.
|
|
|
Pogled
sa ivice (A View from The Edge) |
|
