Kod DSLR fotoaparata imamo pogodnost promene objektiva u zavisnosti od naših želja i mogućnosti. Ovi objektivi često koštaju kao nekoliko dobrih kompaktnih fotoaparata, ali to zaista ima svoje opravdanje jer njihova cena je opravdana kvalitetom koji nude. Kod kompaktnih fotoaparata objektivi koji su ugrađeni uglavnom odgovaraju cenovnom rangu fotoaparata i kvalitetu korišćenog senzora. Treba istaći da se u poslednjih nekoliko godina situacija na ovom polju znatno poboljšala i kompaktni fotoaparati dobijaju sve bolje i bolje objektive.

Za krajnjeg korisnika važno je nekoliko parametara, pored otpornosti na anomalije o kojima će biti reči u sledećem poglavlju. To su raspon žižne daljine objektiva, maksimalni i minimalni otvor blende pri maksimalnoj i minimalnoj žižnoj daljini koju objektiv nudi kao i minimalna udaljenost na kojoj objektiv može da fokusira objekat fotografisanja. Zadržimo se na žižnoj daljini koja definiše tip objektiva.

Osnovna karakteristika svakog objektiva je njegova žižna daljina. Žižna daljina je po definiciji rastojanje između sočiva (njegove zadnje tačke) i senzora (ili filma) gde se formira fotografija, a izražava se u milimetrima [mm]. Ova vrednost određuje koliki ugao objektiv vidi pa će za veće vrednosti, zbog smanjenog ugla kojim objektiv "gleda", predmeti izgledati bliže, tj. uvećano. Pošto između veličine negativa kod 35mm filma i veličine senzora digitalnih fotoaparata postoje razlike, u izražavanjima vrednosti žižnih daljina, da ne bi dolazilo do zabune, koristi se ekvivalencija za 35mm film. Pojasnimo ovo.

Kod kompaktnih digitalnih fotoaparata koriste se vrednosti koje su ustvari ekvivalent vrednosti žižne daljine kod 35mm filma. Tj. ako objektiv vidi isti ugao kao objektiv od 50mm kod 35mm filma njega ćemo obeležavati kao objektiv koji ima žižnu daljinu od 50mm iako je to ustvari samo ekvivalent te žižne daljine, a njegova stvarna žižna daljina je manja. Otuda u deklaraciji kompaktnih hfotoaparata stoji npr. objektiv 35mm, a ne njegova stvarna vrednost koja je za malu veličinu senzora mnogo manja, npr. 6-7mm. Uzimajući u obzir da su objektivi sa najširim uglovima (efektom ribljeg oka) reda 15mm, prethodno pomenuti stvarni podatak bi uneo veliku zabunu. Ovo je malo drugačije kod DSLR fotoaparata, objektivi su izmenjivi pa se mora voditi računa o njihovoj stvarnoj vrednosti, a ekvivalent se dobija tako što se ova vrednost pomnoži sa faktorom uvećanja žižne daljine, tj. brojem koji pokazuje koliko je puta format senzora digitalnog fotoaparata manji od formata 35mm filma (kod Canon DSLR fotoaparata uglavnom 1.6, kod Olympusa je u pitanju broj 2, a kod Nikona i većine ostalih 1.5, itd.). Ustvari, princip određivanja ekvivalencije je u oba slučaja isti, ali zbog nemogućnosti izmene objektiva kod kompaktnih fotoaparata je unapred proračunata ekvivalentna vrednost žižne daljine objektiva (da bi se situacija pojednostavila) na isti način kao što se to čini kod DSLR fotoaparata.

U zavisnosti od onoga šta želite da fotografišete biraćete koji objektiv i sa kojom žižnom daljinom vam je potreban. Npr. ako fotografišete uglavnom portrete tada ćete koristiti objetkiv koji ima žižnu daljinu između 50mm i 150mm sa velikim otvorom blende (npr. f2.8), a ako fotografišete pejzaže tražićete objektiv koji ima vrlo širok ugao (28mm ili 24mm) i mogućnost podešavanja manjeg otvora blende (npr. f16). O veličini otvora blende više u narednom odeljku.

Osnovne vrste

U zavisnosti od podatka o žižnoj daljini objektivi se mogu podeliti u nekoliko grupa.

Širokougaoni objektivi imaju male žižne daljine ( npr. 20mm). Daju široku perspektivu i dubok prikaz.

Standardni zum objektivi imaju relativno mali raspon žižne daljine koji se kreće od oko 28mm do oko 100mm. Oni su podesni za svakodnevno korišćenje jer su obično umerene težine i veličine i imaju solidan raspon pogodan za mnoge situacije.

Tele zum objektivi su objektivi sa mogućnošću zuma i velikim vrednostima žižne daljine (npr. 70-300mm).

Makro objektivi imaju veliko uvećanje, tj. mogućnost fokusiranja sa male daljine, a to znači da su u stanju da vide malu površinu i koriste se za fotografisanje detalja i sitnih objekata (npr. insekti). Treba napomenuti da mnogi proizvođači navode i "macro" u imenu svojih objektiva iako oni nisu u stanju da obezbede prave makro mogućnosti.

Objektivi sa fiksnom žižnom daljinom (bilo koje vrednosti za bilo koju namenu) daju najbolji kvalitet fotografije. Njihova mana je da nisu dovoljno praktični za fotografisanje na terenu (ako ne znamo tačno šta treba da fotografišemo) jer bi u ovom slučaju trebalo nositi mnogo objektiva, ali za studijski rad su neprevaziđeni.

"Normalni" objektivi su sa fiksnom žižnom daljinom od oko 50mmi imaju ugao gledanja približno isti kao ljudsko oko odakle i njihov naziv.

Naravno, postoje objektivi koji ne spadaju ni u jednu grupu već predstavljaju univerzalno rešenje jer pokrivaju velike opsege žižnih daljina (npr. 27-300mm). Ovo je sa jedne strane pogodno jer nije potrebno nositi sa sobom veliku količinu opreme, ali je nemoguće konstruisati ovakve objektive vrhunskog kvaliteta. Tako da ako se želi najviši kvalitet onda će se odabrati objektivi fiksnih žižnih daljina ili objektivi vrlo skromnih opsega jer u tim slučajevima konstrukcija ne trpi kompromise, a samim tim je i kvalitet zagarantovan.