Da pojasnimo u čemu je ovde zapravo reč. Otvor blende definiše veličinu otvora objektiva kroz koji prolazi svetlo. Što je otvor veći (manji f broj) to je količina svetla koja prođe kroz objektiv veća i obrnuto. Da li je ovo rečeno na ispravan način? Da bi prethodno objašnjenje bilo u potpunosti ispravno potrebno je pretpostaviti da je dužina ekspozicije konstantna. Dužina ekspozicije predstavlja vreme tokom koga svetlost prolazi kroz objektiv, tj. bolje rečeno vreme tokom koga senzor prima svetlosne informacje.

Otvorom blende kontrolišemo dubinsku oštrinu. Što je on veći (manji f broj) to je dubinska oštrina manja i obrnuto. Ovo znači da ukoliko želimo da izdvojimo objekat koji fotografišemo od pozadine otvor blende treba da je što veći (npr. fotografisanje portreta ako želimo efekat zamućenosti pozadine). U suprotnom, ako f broj povećamo to će imati suprotan efekat i imaćemo i objekat i pozadinu izoštrenu (npr. fotografisanje pejzaža). Pri velikom otvoru blende od f1.4 efekat zamućenosti pozadine je najveći i postepeno se smanjuje sa njenim smanjivanjem, pa za otvor blende f16 ili veći dobijamo veoma dobro izoštrenu i pozadinu i objekat fotografisanja. Takođe treba obratiti pažnju da na dubinsku oštrinu utiče i dužina objektiva. Za manje žižne daljine (široki ugao) mnogo je lakše postići zadovoljavajuću dubinsku oštrinu, dok je selektivno fokusiranje mnogo lakše izvesti ako je žižna daljina objektiva veća.

Kontrola brzine zatvarača (dužine ekspozicije) je bitna u zavisnosti šta se fotografiše i u kojim uslovima. Njome kontrolišemo zamućenost koja nastaje kretanjem objekta fotografisanja i neželjeni efekat zamućenosti koji nastaje podrhtavanjem fotoaparata. Kao prvo, ako fotografišemo objekat koji miruje i koristimo stalak bilo koji efekat zamućenosti je eliminisan i možemo fotografisati koristeći bilo koju brzinu zatvarača samo birajući željeni otvor blende. Ako fotografišemo objekat u pokretu tada je potrebna veća brzina zatvarača (manja dužina ekspozicije), npr. 1/250sec, koja zavisi najviše od brzine kretanja objekta, ali i nekih drugih pratećih faktora. Da bismo pravilno odredili dužinu ekspozicije potrebno je iskustvo i nakon nekog perioda vežbanja možemo dobiti vrlo zanimljive i dopadljive efekte. Npr. na ovaj način možemo zamrznuti objekat u kretanju, ako koristimo veliku brzinu zatvarača, ili dobiti efekat kretanja objekta, koristeći nešto veću dužinu ekspozicije.

Iz gore pomenutih objašnjenja jasno je da na više različitih načina možemo obezbediti da ista količina svetlosti prolazi kroz objektiv. Pogledajmo sledeću tabelu:

više načina da kroz objektiv prođe ista količina svetlosti

Gore navedene kombinacije otvora blende i brzine zatvarača daju kao rezultat istu količinu svetlosti koja prolazi kroz objektiv, tj. fotografija je na isti način eksponirana. Ovo znači da u zavisnosti od predmeta fotografisanja i onoga šta želimo da postignemo biramo otvor blende i/ili dužinu ekspozicije. Ako želimo da izdvojimo objekat fotografisanja (zamućivanjem pozadine) odlučićemo se za veći otvor blende, a ako želimo da eliminišemo efekat zamućenja objekta koji se krece onda ćemo se odlučiti za manju dužinu ekspozicije.

Vrlo je bitna i veza između brzine zatvarača i dužine objektiva, da bi se eliminisao efekat zamućenja prilikom fotografisanja bez korišćenja stalka. Za eliminisanje ovog neprijatnog efekta koji može da nastane podrhtavanjem fotoaparata dužina ekspozicije treba da je obrnuto srazmerna žižnoj daljini objektiva ili manja.

Obratimo pažnju na sledeću tabelu:

Ako fotografisemo koristeći manju brzinu zatvarača od one koja je poželjna da bi snimak sigurno uspeo, fotoaparat bi trebalo da bude postavljen na stalak ili na neki drugi pogodan oslonac (zid, ulična lampa, klupa u parku itd.). Napomenimo da postoje objektivi koji imaju ugrađenu stabilizaciju slike i omogućavaju fotografisanjem sa 2-4 puta dužom ekspozicijom od "idealne". Takođe, postoji i drugi sistem stabilizacije zasnovan na pomeranju samog senzora fotoaparata. Bilo kako bilo, uvek je bolje imati neku stabilizaciju nego nemati nikakvu.