Kao prvo i osnovno za pregled i obradu digitalnih fotografija nam je potreban računar na kojem se nalazi neki od programa za obradu fotografija. U daljem tekstu ćemo svesti priču na najbolju alatku koja postoji za PC računare, Adobe Photoshop. Računar koji će se koristiti za obradu fotografija mora da ispunjava više zadatih uslova kako bi rezultati bili koretkni.

Monitor, na kojem pratimo sve promene koje načinimo na našim fotografijama, je prva i osnovna stvar svakog računara na kome se žele obrađivati fotografije. Poželjno je da monitor bude sa što većom radnom površinom, a minimalna rezolucija bi bila 1024x768 tačaka, dok je više uvek poželjno. Pitanje da li je CRT ili LCD monitor bolji u današnje vreme polako gubi smisao jer sve više proizvođača ne proizvodi CRT monitore visoke klase pa jedini logičan izbor ostaje LCD. Ipak, dobri LCD monitori su veoma skupi (a kod nas je uz to i dosta loš izbor), pa moramo malo tragati po testovima kako bismo videli koji monitor ima solidnu reprodukciju boja, dobar prikaz crne i bele boje kao i uniformnost prikaza.

Bilo koji monitor da posedujemo, on mora da bude ispravno podešen, tj. kalibrisan. Ovo je zaista veoma važno ukoliko želimo da naše odštampane fotografije izgledaju onako kako mi to želimo. Ovde nastupa još jedan problem, kakav ćemo štampač koristiti? Pretpostavimo da nemamo svoj fotoštampač (ovde mislim na bolje fotoštampače, ne na kompaktne fotoštampače ili obične štampače sa mogućnošću fotoštampe), tada ćemo fotografije nositi u neku od obližnjih fotoradnji. U ovom slučaju je najbolje uvek koristiti usluge jedne fotoradnje iz tog razloga što ćemo na taj način znati kako je podešen fotoštampač za koji pripremamo fotografije.

Za jednog amatera (početnika ili naprednijeg) postupak kalibracije monitora bi mogao da bude sledeći. Prvo podesimo gama, osvetljenost i kontrast vrednosti monitora (na samom monitoru) pomoću nekog programa koji će nam u tome pomoći (npr. Nokia Monitor Test nam može reći koliko su nam ispravne ove vrednosti). Osnovno je da kontrast ne bude prenaglašen, tj. monitor treba da je u stanju da prikaže sve nijanse sive boje, a sa druge strane kontrast treba da bude dovoljno velik da omogući što verniji prikaz crne i bele boje. Bilo bi poželjno izvršiti podešavanje pomoću nekog od programa koji prave profile, npr. najjednostavniji je Adobe Gamma koji se isporučuje uz Photoshop. Na ovaj način ćemo podesiti odgovarajuću temperaturu boja monitora i gama vrednost. Ovde moramo napomenuti da svi programi koji se oslanjaju na našu sposobnost da vidimo razlike između nijansi i tonova predstavljaju osnovno rešenje (oči se jako lako prilagođavaju na razlike u bojama), a za profesionalce postoje druga rešenja sa sopstvenim senzorima koja mnogo koštaju, ali donose najbolje rezultate. Sledeći korak je da fotografišimo nekoliko reprezentativnih fotografija, na kojima ćemo imati dosta jasno definisanih boja i odnesimo ih na štampu u odabranu fotoradnju pri čemu ćemo napomenuti da ne želimo da oni vrše nikakve dopunske sitnije korekcije osvetljenosti, kontrasta i boja, a posebno naglasiti da isključe automatsku korekciju mašine. Po rezultatima štampe možemo polako podešavati boje našeg monitora dok ne budemo zadovoljni. Tokom ovog podešavanja treba voditi računa da fotografija bude dovoljno osvetljena, a sa druge strane monitor ne bi trebao da bude pod većim uticajem spoljašnjeg svetla. Na kraju recimo da je potrebno da sa vremena na vreme upitate u foto radnji da li su i kada su poslednji put ponovo kalibrisali štampač da bismo znali šta da očekujemo, ali ukoliko nisu menjali opremu ne bi trebali da imamo neželjene efekte. Naravno, ako ipak sami štampate svoje fotografije usaglasite boje vašeg štampača sa bojama minitora. Ovaj besplatan postupak bi trebao da nam obezbedi solidne rezultate i zadovolji sve osim profesionalnih potreba.

Program za obradu fotografija koji koristimo takođe treba podesiti za rad sa određenim standardom za predstavljanje boja. Ovaj standard bi trebao da bude usaglašen sa tipom boja koje prikazuje monitor i sa tipom boja štampača, ako je to izvodljivo. Navedimo dva osnovna RGB standarda. Kao prvi standard tu je sRGB koji koristi većina monitora i većina digitalnih kamera (sve osim DSLR modela koji imaju mogućnost izbora). On je najrasprostranjeniji i jedini standard za boje koji se ipravno prikazuje na internetu. Nije najpogodniji za profesionalnu upotrebu jer ima malo suženiji opseg boja od nekih drugih. Adobe RGB (1998) standard je jedan od najboljih za štampanje fotografija, ali njega i dalje podržavaju samo napredniji modeli fotoaparata. RAW format se može konvertovati u bilo koji format pa time imamo veliku slobodu izbora šta ćemo koristiti. Iako je Adobe RGB pogodniji za štampu, velika većina ostalih uređaja i programa nije kalibrisana tako da ga prikaže pravilno pa će doći do neželjenih efekata. sRGB će dati zadovoljavajuće rezultate za veliki broj korisnika i iako je teoretski lošijeg kvaliteta od njega ne treba bežati.

Sledeća stvar na spisku je RAM memorija. Postoji pravilo da RAM memorije nikada nije dovoljno, uvek će se pojaviti trenutak kada ona može da zafali. Ako radimo u Photoshop CS, CS2 ili CS3 biće nam potrebno minimum (ali zaista minimum) 1GB RAM-a. Ukoliko obrađujemo veće fajlove (npr. fotografije od 10 megapiksela) ili posebno ako fotografišemo u RAW formatu onda će nam za komforan rad trebati i više memorije.

Procesor je isto veoma važan za obradu fotografija. Njegova brzina i sposobnost obrade je jedan od glavnih faktora za udobnost u radu. Programi se optimizuju za rad sa najnovijom generacijom procesora pa je uvek poželjno imati noviji primerak. Pored toga što je poželjno imati model koji ide u korak sa vremenom, ako je to finansijski izvodljivo nikako ne treba uzimati neko od jeftinih procesorskih rešenja jer su ona uvek okrnjenih sposobnosti i pogodna su za manje zahtevne procese, a programi za obradu fotografija nikako ne spadaju u ovu grupu. To su uglavnom zahtevne aplikacije po pitanju sistemskih resursa koje koriste.

Od ostalih komponenata neophodna je pouzdana grafička kartica, u stanju da obezbedi dobar prikaz boja, kao i veliki hard disk i CD/DVD rezač kako bi obezbedili pouzdano skladištenje. Takođe, poželjno je imati dobar i brz čitač memorijskih kartica koji ćemo koristiti kada želimo da izvršimo prenos fotografija iz fotoaparata u računar, dok naš fotoaparat bezbedno stoji u svojoj torbi.

Na kraju se na kratko osvrnimo na uslove u kojima ćemo koristiti računar. Bilo bi poželjno, ako je to moguće, da monitor bude van uticaja spoljašnjeg svetla. Računar, tj. monitor bi trebao uvek da se koristi u identičnim svetlosnim uslovima kako bi obezbedili uvek isti prikaz.