Ovaj režim omogućava nam da menjamo takozvani f parametar koji definiše otvor blende, a fotoaparat će sam da proračuna kolika je brzina zatvarača potrebna. Dešava se da zbog raznih razloga fotoaparat pogreši u ovom proračunu ili mi želimo da fotografija bude drugačije eksponirana, tada pristupamo procesu kompenzacije ekspozicije. Na komandnom točku oznaka je A (Aperture).

 

Prioritet zatvarača

Po analogiji sa prethodnim, ovaj režim omogućava nam da menjamo parametar koji definiše brzinu zatvarača, a fotoaparat će sam da proračuna koliki je otvor blende potreban. Kao i u prethodnom slučaju, dešava se da zbog raznih razloga fotoaparat pogreši u ovom proračunu ili mi želimo da fotografija bude drugačije eksponirana, tada pristupamo procesu kompenzacije ekspozicije. Na komandnom točku oznaka je S (Shutter).

Potpuno ručno podešavanje

Pri potpuno ručnom podešavanju mi biramo oba parametra i ovaj režim daje mogućnost najveće kontrole, ali je takođe i najteži za korišćenje. U ovom slučaju kompenzacija ekspozicije nije moguća, ali nije ni potrebna jer fotoaparat ništa ne proračunava sam, već mi pomoću oba parametra potpuno kontorlišemo eksponiranost fotografije. Na komandnom točku oznaka je M (Manual).

Pored navedenih režima rada gde mi kontrolišemo bar jedan od parametara fotoparati danas imaju veliki broj predefinisanih režima rada (programa) koji se zasnivaju na kontroli otvora blende, brzine zatvarača, kontroli obrade boja, balansa bele boje ili ISO vrednosti pogodne za ono što želimo da fotografišemo. Istina je da ovi programi mogu da pomognu ako ih pravilno koristimo, pre svega iz razloga što omogućavaju brzu postavku parametara, a to omogućava brzu spremnost za fotografisanje, ali ograničavaju našu kontolu. Ipak, upotreba svega nekoliko predefinisanih programa je opravdana i može biti korisna. Navedimo tri "osnovna" programa. Njihove oznake na komandnom točku jasno asociraju na šta se odnose.

Fotografisanje portreta

Ako se odabere ovaj program fotoaparat će pokušati da postavi otvor blende na maksimalnu moguću vrednost kako bi izdvojio objekat fotografisanja i zamutio pozadinu. Ovde objekat fotografisanja naravno ne mora biti osoba, već može biti bilo šta (cvet, mrtva priroda...), bitan je efekat koji dobijamo odabirom ovog režima fotografisanja.

Fotografisanje pejzaža

Odabirom ovog programa fotoaparat radi suprotno u odnosu na prethodni slučaj. On pokušava da smanji otvor blende na minimalnu vrednost u zavisnosti od spoljašnjih uslova (jačine osvetljenja) i da fokus postavi na beskonačnost. Na ovaj način dobija se na dubinskoj oštrini fotografije.

Noćno fotografisanje

Ovaj program će nam pomoći da napravimo lepe noćne pejzaže. Fotoaparat u ovom slučaju drugačije meri potrebno svetlo za formiranje fotografije. Pokušaće da održi crnu boju neba/senke i da ne osvetli previše fotografiju, što bi bio slučaj ako se ostavi na nekom od „dnevnih“ režima fotografisanja. Isti efekat možemo postići koristeći kompenzaciju ekspozicije, spuštajući je bar na -1.3 ili na još manju vrednost.