Prva stavka na koju gotovo svi obracaju i previse paznje je broj megapiksela na fotoaparatu. Ovaj broj megapiksela odredjuje rezoluciju naseg fotoaparata, tj. njegovog senzora. Rezolucija predstavlja broj tačaka po dužini i po širini na određenoj površini i izražava se preko broja tih tačaka, tj. (duzina)x(širina). Pojam se koristi ne samo za digitalnu fotografiju, pa možemo da govorimo o rezoluciji monitora. Ove tačke su minimalna jedinica informacija koje fotografija sadrži, a skup svih tačaka (informacija) sačinjava fotografiju. Kada svetlost prođe kroz objektiv, ona padne na svaku od pojedinačnih tačaka svetlosnog senzora fotoaparata i prenese mu potrebne informacije na osnovu čega se formira krajnja fotografija.

Štampa

Za štampu bez primetne pikselizacije i zamućenosti potrebno je 300 (negde se može naći i podatak 400) tačaka po inču. Ovo je rezolucija odštampane fotografije po jednom inču, tj. broj tačaka po inču. Da li je zaista uvek potreban broj 300? Naravno da nije, nekada je dovoljno i dosta manje u zavisnosti koliko je velika fotografija koju štampamo i koja je namena fotografije. Ako je fotografija dovoljno velikog formata, recimo A3 format, fotografiju ćemo posmatrati sa malo veće udaljenosti nego što bi to bio slučaj sa manjim fomatom, pa samim tim detaljnost ne mora da je visokom nivou kao za manji format. Ako idemo na još veći format, opisana pojava je još izraženija što je olakšavajuća okolnost za dobijanje prihvatljivih fotografija velikog formata.

Megapikseli

Danas smo svedoci da je 10 megapiksela postao standard i da se polako ide dalje. Senzori sačinjeni od 10 megapiksela, pri štampi sa 300 tačaka po inču su dovoljni za neznatno veći format od formata A4, što na prvi pogled ne izgleda tako veliko. Ipak, do nedavno su fotoaparati imali i dosta manje megapiksela i bili su bez problema upotrebljavani za profesionalne svrhe, tako da je broj od 10 megapiksela više nego dovoljan, pa čak i više nego što će velikoj većini ljudi ikada zatrebati. Fotografija koja je sastavljena od 10 megapiksela (miliona tačaka) sadrži veoma veliki broj informacija i ako je korišćen dovoljno kvalitetan objektiv u idealnim uslovima može da se odštampa fotografija veoma velikih razmera. Vrlo je pogrešno razmišljanje da je recimo 6 megapixela mnogo manje od 10 i da je to bio veoma veliki skok. To je možda tako ako uporedimo brojke, ali stvarna dobit u količini informacija, a posebno ako uzmemo u obzir da ni objektivi često nisu u stanju da propuste na pravi način toliku količinu informacija na pravi način, nije toliko velika, a često je i zanemarljiva. Znači, da bismo osetili pravu dobit velikog broja piksela potrebno je kao prvo imati kvalitetan senzor i kvalitetan objektiv, a najvažnije je napomenuti da će se dobit videti tek ukoliko štampamo zaista velike formate.

Interpolacija

Metod menjanja veličine fotografija u odnosu na onu koja je njen fizički optimum, definisan ukupnim brojem tačaka koje je formiraju, se naziva interpolacija. Jednostavnije rečeno interpolacija "tegli″ ili ″skuplja″ fotografiju na neku drugu veličinu. Ovo se čini dodavanjem ili uzimanjem informacija sa fotografije u zavisnosti da li se polazna fotografija povećava ili smanjuje. Ako je krajnja fotografija veća od polazne, možemo pretpostaviti da sada imamo više informacija nego ranije. Naravno, ovo je pogrešno razmišljanje i nove informacije se ne mogu stvoriti iz ničega pa će nova, veća fotografija samo prividno imati više detalja. Ona je optimizovana tako da prevari naše oko i da na prihvatljiv način stvori iluziju o većem broju detalja za potrebe većih formata štampe. Posledica povećanja je nešto zamućenija fotografija, ali su rezultati u zavisnosti od načina na koji smo sproveli postupak često veoma dobri. Zbog potrebe za velikim uvećanjima postoje specijalizovana softverska rešenja namenjena profesionalcima, za koje treba izdvojiti dosta novca. Za ostale, kojima fotografija nije profesija postoje opšte prihvaćeni algoritmi koji su deo svakog programskog paketa za obradu fotografija. Ukoliko se fotografija smanjuje, broj informacija koje nova fotografija safrži je manji. Smanjivanje se najčešće koristi za potrebe internet prezentacija i razmenu fotografija putem interneta.

Digitalni zum - put kojim se ne ide

U izbornicima naših kompaktnih digitalnih fotoaparata postoji opcija digitalnog zuma. Šta zapravo ona predstavlja? Digitalni zum ne može da približi objekat fotografisanja na fizički način kao što to čini optički promenom žižne dužine. Digitalni zum jednostavno odseca srednji deo fotografije i razvlači ga tako da on prividno dobije fizičku veličinu cele fotografije. Pri ovom razvlačenju se koristi prethodno pomenuti postupak interpolacije, pa je jasno da je korišćenje digitalnog zuma štetno po zdravlje naših fotografija. Ukoliko ne možemo da dosegnemo objekat fotografisanja bolje je ovo dodatno digitalno zumiranje ostaviti za kasnije i jednostavnim zahvatima u nekom od programa za obradu fotografija. Na ovaj način ćemo biti u mogućnosti da na željeni način izvršimo naknadno kadriranje fotografije i da to obavimo na kvalitetniji, manje destruktivan način.