Fotografisanje na otvorenom se može podeliti u dve osnovne grupe i to:

• sunčano vreme
• oblačno vreme

Ako pogledamo u white ballance podešavanje na našem fotoaparatu videćemo da postoje opcije i za sunčan dan i za oblačno vreme. Probajmo da se igramo malo sa ovim opcijama i videćemo da je razlika između njih u toploti boja na fotografiji. Najjednostavnije rečeno, ako je sunčan dan objekti su izloženi suncu što svet boji u toplije boje, a ako je oblačan dan boje objekata su hladnije. Boje imaju svoju toplinu i izraz „hladnije“ bi u slikovitom opisu značio da boje malo idu u plavičasto, a kada se kaže „toplije“ misli se da boje idu u drugu stranu tj. u žuto. Ipak, iako deluje da treba izabrati opciju za sunčano vreme ako je sunčan dan to i nije baš tako. Kada fotografišemo na otvorenom uglavnom ćemo koristiti postavku za oblačno vreme jer, iako naizgled sunčano, obično je prisutno i dosta senki i objekata u tim senkama. Jedino kada je sunce zaista jako, bez ijednog oblaka, recimo vedar dan na obali mora, ima opravdanja za korišćenje postavke za sunčano vreme. Sa druge strane, treba napomenuti da će automatski režim u ovim slučajevima dati sasvim dobre, pa čak i odlične rezultate. Ali ukoliko želimo da vaše fotografije imaju izgled kakav vi želite, a ne kakav fotoaparat proračuna, postavite željenu vrednost.

Sve je stvar ličnog ukusa i onoga šta se želji postići. Podešavanje beline može se koristiti i u kreativne svrhe, a ne samo za preslikavanje što realnije situacije i predstavljanje boja okolnog sveta na što realniji način.

 

Fotografisanje u zatvorenom (veštačko svetlo) se takođe može podeliti u više grupa:

• sijalica sa užarenim vlaknom
• neonsko svetlo
• kombinovano svetlo

Pri fotografisanju u zatvorenom prostoru gotovo je obavezno koristiti podešavanje za white ballance. Ako je to u prethodnom slučaju fotoaparat i bio u stanju da odradi sam (koristeći automatski režim), sada je to gotovo nemoguće i veoma su retki modeli fotoaparata koji će ovo odraditi na zadovoljavajući način. Ovo se prevashodno odnosi na sijalicu sa užarenim vlaknom i na kombinovano svetlo dok će se fotoaparat nekako i snaći sa neonskim (fluorescentim) svetlom.

Znači, pre fotografisanja u zatvorenom (bez upotrebe blica) podesite white ballance na predefinisanu vrednost za zadati uslov. Još je bolje ako postoji mogućnost manuelnog podešavanja koristeći beli karton ili direktno u kelvinima. Na taj način ćete dobiti najbolje rezultate. Korišćenje belog kartona je neophodno pri fotografisanju kada je u pitanju prostor koji je osvetljen kombinacijom različitih tipova izvora svetla.

Upotreba belog ili sivog kartona je jednostavna (pod uslovom da vaš fotoaparat poseduje ovu opciju). Postavite karton ispod objektiva tako da bude obasjan izvorima svetla koji osvetljavaju objekat fotografisanja. Bitno je da beli karton popuni ceo kadar vašeg fotoaparata. Pratite uputstva na vašem fotoaparatu kako biste snimili novu white ballance vrednost. Obično fotoaparati imaju bar jedno mesto (napredniji modeli i više) na koje je moguće snimiti ovu novu vrednost.

Fotografisanje pri kombinaciji veštačkog i prirodnog svetla je posebno zanimljivo jer često ne postoji jedna postavka koja predstavlja pravi izbor. Ako fotografišemo prizor u sobi koja je osvetljena običnom sijalicom sa užarenim vlaknom i u kadru se nalazi prozor kroz koji možemo videti objekte osvetljene dnevnim svetlom (npr. sumrak) tada možemo imati sledeće situacije. Možemo da postavimo white ballance za osvetljenu prostoriju gde će boje biti dobre, ali će prizor koji vidimo kroz prozor biti obavijen plavim „hladnim“ nijansama. U protivnom, ako se odlučimo da podesimo white ballance za prizor napolju, objekti u sobi će biti neprijatno žuti. Ovo je samo jedna kombinacija, a postoji mnogo varijanti i uvek je potrebno naći najprihvatljivije rešenje za zadatu situaciju. Ponekad je jedino logično promeniti ugao posmatranja i dobiti fotografiju bez neželjenih efekata, dok u nekim uslovima ovo može biti zanimljiv efekat na našoj fotografiji.