Kao što smo videli postoji više vrsta svetlosnih senzora. Ipak, bez obzira na vrstu njihov zadatak je isti, da prikupi svetlosne informacije i time stvori osnovu za formiranje krajnje fotografije. Zanimljivo je da jedino foveon senzori imaju mogućnost da prepoznaju boje, a da svi ostali samo prepoznaju intenzitet svetlosti, a za boje je zadužen poseban filter koji vrši interpretaciju boja. I pored mnogih razlika i principa na kojima se zasnivaju sve senzore karakteriše nekoliko zajedničkih stvari. Osnovne su broj piksela, fizička veličina senzora, veličina pojedinačnog piksela i dva paramtra koja su u uskoj zavisnosti od fizičkih osobina senzora, dinamički opseg i odnos signal/šum.

Osnovna karakteristika svetlosnog senzora je broj piksela koji se nalaze na njemu. Piksel je osnovna jedinica senzora koja definiše informaciju o jednoj tački. Pikseli su raspoređeni gusto u pravilnoj mreži i svi zajedno formiraju krajnju fotografiju. Danas je broj piksela uzima vrlo velike vrednosti i sada redovno prelazi cifru od 10 miliona. Radi lakšeg sporazumevanja upotrebljava se mera 1 megapiksel koji predstavlja 1 milion tačaka, tj. piksela na senzoru. Rast piksela je sa teoretske strane vrlo pozitivan. Ipak, ako pogledamo i uporedimo neke modele fotoaparata primetićemo da napredak u broju piksela ne znači uvek napredak u kvalitetu fotografije. Ovo je posebno izraženo kod kompaktnih fotoaparata gde mala veličina senzora, a time i mala veličina pojedinačnog piksela utiču na to da porast broja piksela povlači za sobom kompromise po pitanju kvaliteta fotografije, što ćemo malko pojasniti u redovima ispod. Ipak, napredak u tehnologiji omogućava i porast broja pixela, ali treba da se zapitamo koliko je sve ovo potrebno jednom prosečnom korisniku, koji na ovaj način postaje žrtva markentinške trke između proizvođača fotoaparata koji pokušavaju da ponude uvek "više" od konkurencije.

Fizička veličina senzora kao prvo i direktno utiče na kompaktnost objektiva fotoaparata, a samim tim i samog fotoaparata. Pored toga, ona je usko povezana sa kvalitetom fotografije, jer što je veći senzor to je teoretski moguće postaviti veći broj piksela na njega, a da kvalitet fotografije ostane na vrhunskom nivou. Svedoci smo da se sve više pojavljuju DSLR fotoaparati koji primenjuju nove senzore punog formata, tj. iste veličine kao što je to bio film od 35mm. Ovi fotoaparati daju bolji kvalitet fotografije od fotoaparata senzora APS veličine (1.5 ili 1.6 puta manji), koji je zastupljen u većini današnjih DSLR-ova, ali to za sobom povlači i mnoge nepogodnosti. Kao prvo to je cena, koja je mnogo veća, a zatim i izbor objektiva je mnogo otežan. Ako se koristi veći senzor, svi nedostaci objektiva bivaju još više ispoljeni i objektivi moraju biti i veći i teži, a naravno i skuplji da bi zadovoljili potrebe korisnika koji od fotoaparata punog formata traže maksimalan kvalitet fotografije.

Veličina pojedinačnog piksela

Veličina jednog piksela na senzoru je posledica dve prethodno navedene osobine. Ako imamo isti broj piksela na manjem senzoru i na većem, logično je da je veličina pojedinačnog piksela na većem senzoru veća. To je glavni razlog zbog čega je kada poredimo kvalitet fotografija fotoaparata iste generacije sa većim i manjim senzorom, fotografije prvog su po pravilu na višem nivou. Ako je piksel veći imaće bolju sposobnost da prikuplja svetlosne informacije, što za sobom povlači bolji odnos signal/šum i bolji dinamički opseg. Naravno, ne smemo zanemariti ni razvoj tehnologije i činjenicu da su danas osobine senzora u velikoj meri poboljšane i time se omogućava napredak u broju piksela i u kvalitetu fotograije, no sve ima svoje granice.

Predstavlja odnos korisnog dela signala i nekorisnog šuma koji se uvek javlja u manjoj ili većoj meri. Iz ovoga se može zaključiti da je poželjno da ovaj odnos bude što veći, tj. da šum bude na minimalnom nivou. U najvećoj meri zavisi od konstrukcije samog senzora, tj. od njegovih fizičkih osobina, veličine pojedinačnih piksela. Sposobnosti senzora da prikuplja dovoljnu količinu svetlosnih informacija je jedna od presudnih za krajnje formiranje fotografije pa će zbog toga fotografije koje su načunjene nekim od DSLR fotoaparata biti vrlo prepoznatljive u poređenju sa fotografijama iz kompaktnih fotoaparata. One su po pravilu čistije, sa glatkim pravilnim prelazima između boja i obiluju detaljima. Odnos signal/šum takođe zavisi i od postavljene ISO vrednosti na anšem fotoaparatu o čemu će biti reči u odeljku posvećenom ISO osetljivosti.