CCD (Charged Coupled Device)

CCD senzori sakupljaju svetlosne informacije za svaki piksel i šalju informacije u obliku električnog signala. Prvo se sakupe svi podaci, pa se zatim šalju na dalju obradu. Slanje signala se odvija red po red, tj. nakon poslatog jednog reda šalje se sledeći i tako do poslednjeg. Nikakva obrada se ne vrši unutar samog CCD senzora već on samo prikuplja informacije koje prosleđuje dalje.

CMOS (Complementary Metal Oxide Semiconductor)

CMOS senzori takođe sadrže pojedinačne piksele, nalik CCD senzorima, prikupljaju svetlosne informacije za svaki piksel posebno i šalju ih u obliku električnih signala. Razlika je ta što je CMOS u stanju da signal pretvori u digitalan i da ga takvog šalje dalje. Takođe, transfer podataka može biti mnogo brži jer je u stanju da šalje sve podatke zajedno (sve redove odjednom). Ove dodatne osobine CMOS senzora su moguće jer on poseduje dodatna elektronska kola koja vrše obrade nad prikupljenim informacijama. Zbog postojanja dodatne elektronike unutar samog senzora veličina pojedinačnih piksela je nešto manja nego kod CCD senzora. Ovo bi rezultovalo manjom osetljivošću na signal pa se ispred svakog piksela na samom CMOS senzoru nalaze mala sočiva koja usmeravaju i pojačavaju svetlosni signal.

Super CCD senzor

Super CCD senzor je proizvod kompanije Fuji. Isprva nije bio toliko superioran kako njegovo ime sugeriše, ali je vremenom postao potpuno konkurentan, pa čak u nekim aspektima i bolji od senzora drugih proizvođača. Fuji i dalje drži ovaj senzor samo za sebe i može se naći jedino u fotoaparatima ove kompanije. Specifičnost Super CCD senzora je ta da je raspored piksela drugačiji, nalik saću košnice. Ovim je Fuji postigao da između pojedinih piksela može da stavi dodatne male piksele koji mogu da sakupljaju dodatne informacije i time proširuju dinamički opseg. Pomenuti sistem se koristi kod bolje varijante Super CCD senzora koju koriste Fuji DSLR fotoaparati, a postoji i verzija koja nema dodatne male piksele i može se naći u kompaktnim fotoaparatima. Ipak, i ovi Fuji Super CCD senzori imaju jednu važnu dobru osobinu, u poređenju sa klasičnim malim CCD senzorima, daju rezultate sa manje digitalnog šuma.

Foveon senzor

Foveon senzor ide dalje od gore pomenutih senzora i može da prepozna boje. Ni jedan od gore pomenutih senzora ne prepoznaje boje, već reaguju na količinu svetlosti koja se prethodno mora filtrirati i na taj način se detektuje određena boja. Za ove svrhe se najčešće koristi Bajerov (Bayer) filter. Foveon ima tri sloja detektora koji reaguju na svetlost određene boje, nalik klasičnom filmu koji radi na istom principu. Ovo na prvi pogled zvuči mnogo obećavajuće, ali tehnologija još nije usavršena pa rezultati u velikom broju slučajeva nisu na nivou konkurenata. Efektivan broj piksela je manji od konkurencije, a kontrola šuma nije dovoljno dobra. Za niske osetljivost i studijski rad rezultati mogu da budu impresivni, ali to nije dovoljno da bi se išlo u korak sa oštrom konkurencijom. Jedini proizvođač koji trenutno koristi Foveon X3 CMOS senzor je Sigma.

CCD protiv CMOS senzora

CCD je još uvek u mnogo većoj primeni nego CMOS senzor. Razlog je taj što je do pre nekoliko godina CCD davao dosta veći kvalitet. Danas je situacija po pitanju kvaliteta dosta drugačija i izjednačenija, pa se CMOS senzori pojavljuju u fotoaparatima više klase. Dve su velike prednosti CMOS senzora u odnosu na CCD. Niža cena i manja potrošnja fotoaparata koji su bazirani na njemu. Razlog manje potrošnje je taj što se više operacija obavlja unutar samog senzora, pa je ostala elektronika unutar fotoaparata jednostavnija. Mnogo stvari ide u prilog CMOS senzorima, ali on i dalje treba da se usavršava da bi postigao dovoljan kvalitet pri malim dimenzijama koje imaju CCD senzori u kompaktnim digitalnim fotoaparatima. Samo je pitanje vremena kada će CMOS senzor na velika vrata kročiti u svet digitalnih fotoaparata, potpuno se izjednačiti sa CCD senzorom, a kasnije i potisnuti isti sa vodeće pozicije.